tab_pe08

Античко насеље Praesidium Pompei српска археолошка наука је још у другој половини XIX века убицирала на локалитет “Зиндан” у селу Ћићина код цркве св. Марије у Алексиначкој котлини. Пионири српске археологије, Драгашевић, Мишковић и Ђорђевић, јасно описују остатке већег римског насеља који су крајем XIX века били видљиви у подручју “Зиндана”. Међутим и поред тога на овом локалитету нису никада вршена било каква археолошка истраживања.
Наша сазнања о налазишту “Зиндан” црпимо из репертоара бројних случајних налаза материјалних остатака, археолошких предмета, који се налазе у: Завичајном музеју у Алексинцу, Народном музеју Крушевац, Народном музеју Ниш али и у приватним збиркама.
Сматрамо да је Praesidium Pompei настао већ у време када су се Римљани војно учврстили у Поморављу. Након слома великог Илирско-Панонског устанка од 6. до 9. године, уследила је кампања војних интервенција и изградње утврђења које је око 10-11. године Христове ере предводио римски легат Лентулус. Тада је настало и насеље Praesidium Pompei, изграђено на важном стратешком положају, на траси магистралног моравског друма. Име насељу могао је дати намесник провинције Македоније из истог времена, Секст Помпеј. Независно о податку о подизању пресидијума везаних за Лентулусов поход, морамо знати да лимес није моao бити одсечен од залеђа и мораo је имати стална места за прикупљање хране и пунктове за прихват војске. Да би одржала сигурност своје огромне војне машинерије на мезијском лимесу, римска војска је морала имати исту такву логистичку подршку на свим нивоима у дубини територија. Мезијски лимес је почео да се формира на самом крају I века пре Христа. Praesidium Pompei је уз остале римске урбане центре Поморавља, био раскрсница где се укрштала комуникација правцем исток-запад, тј. правац Подунавље-запад централног Балкана. У периодима када су у освајања и обезбеђивање дунавског лимеса била усмерена сва средства римске државе, Подунавље и Поморавље морали су имати велики стратешко-логистички значај.
Захваљујући стратешком смештају на траси античког магистрралног друма Алексиначко Поморавље је присутно у касноантичким путним мапама: Tabula Peutingeriana, с краја III
или почетка IV века, Itinerarium Antonini Augusti, с почетка IV века , затим Itinerarium Hierosolymitanum, из 333. године. Сви ови итинерери помињу римско насеље Praesidium или mansio Pompei.
Војска је чинила најважнији сегмент живота у Praesidium Pompei. Не тврдимо то само на основу налаза надгробног натписа припаднику Cohors I Aurelia Dardanorum, већ и на основу налаза појасне опреме, копчи, појасних окова, привезака и крстастих фибула.
Римљани су у Поморављу затекли домаће становништво, Келте Скордиске, који су се прилагодили римском начину живота. У самом Praesidium Pompei и његовој околини бележимо бројне остатке карактеристичне келтске материјалне културе. Наравно најбројнији су налази римске материјалне културе.
Репертоар налаза са самог “Зиндана” је уистину атрактиван. Издвајају се бронзане антропоморфне луцерне и типичне римске фибуле, датоване од I до IV века. Међу фибулама издвајамо касно- латенске фибуле, коленасте фибуле, профилисане и крстасте фибуле.
Чести су и налази римског новца на “Зиндану”. Налази новца одговарају слици историјских дешавања у Алексиначкој котлини. Најстарији и најређи су налази сребрног новца римске републике, из самих почетака интереса Римљана за овај део Балкана, а најчешћи су налази римског бронзаног новца III-IV века, из кризних времена, пред саму пропаст римског начина живота у Поморављу.
Римско насеље Praesidium Pompei се током свог развоја ( I-V век ) подигао на ниво важног прометног, војнополитичког и привредног центра. Остаци материјалне културе говоре о нивоу на коме је живело локално становништво. Налази, као што су украсне и стилус игле, оловно огледало, прстење, апликације, показују естетске потребе какве је у то време имао готово сваки римски грађанин без обзира где живео на простору римске империје. О стилу живота говоре нам налази римског стакла, фрагменти фреско малтера, фрагменти мермерних рељефа, капител стуба, остаци купатила и цеви римског водовода који су овде пронађени.
На површини по којој се данас пружају остаци насеља налазе се наравно и бројни одломци керамике, цигларског материјала и стакла. О статусу овог насеља сведоче и делови колосалне бронзане скулптуре. На простору за кога претпостављамо да је био центар насеља пронађен је и мањи одломак бронзе који претставља неколико праменова косе бронзане скулптуре, а ту је и пронађени део ноге, вероватно исте бронзане скулптура. На основу димензија налаза претпостављамо да је скулптура била висока преко два метра.
Занимљиви су и налази које можда можемо датовати у период с краја живота овог насеља. То су појасне копче и бронзани појасни језичци. За једну бронзану матрицу за израду језичака сматрамо да потиче из последњих година римског периода.
Пад и уништење Praesidium Pompei везујемо за хунске провале у четрдесетим годинама V века. Марцелин и Приск у својим хроникама за 441-442. годину помињу уништење Виминацијума, Наисуса, Сингидунума и других градова у Илирији. На путу Хуна сигурно се нашло и насеље Praesidium Pompei. Прокопије наводи да је у време обнове цара Јустинијана из 553-555. године, обновљен велики број утврђења у овом делу Поморавља али се Praesidium Pompei не спомиње.
Данас су остаци тог насеља под слојевима плодног земљишта атара села Ћићина и Рутевац, 10-так километара од Алексинца, непосредно уз стари магистрални друм Београд-Ниш, односно на 500 метара од савременог магистралног друма.
То је судбина Praesidium Pompei, најатрактивнијег али нажалост, потпуно заборављеног античког налазишта у Поморављу, које је у српској литератури присутно већ 150 година.

Top