• Стара градска кућа Стара градска кућа
  • Унутрашњост музеја Унутрашњост музеја




ГРАДСКА КУЋА


Зграда завичајног музеја у Алексинцу, сама по себи, од великог је значаја и испуњава све критеријуме валоризације непокретних културних добара почев од старости, аутентичности и реткости до естетских, културних и друштвено-историјских вредности. Културно је добро под заштитом државе.
Ако се аналитички размотре историјске околности, као и архитектонске одлике, онда свакако изградњу куће треба везати за турски период. У архитектонском погледу, бондручна конструкција, избачен спрат преко приземља, доксат, широка стреја, дрвене степенице за спрат, дрвене таванице (само у предњој просторији у приземљу), благо положен кров, покривен ћерамидом, стилски ову кућу везују за турски период градње, што наводи на закључак да је саграђена пре 1833. године.
После техничке интервенције и реконструкције спратног дела зграде, тачније њеног трема и доксата и сређивања дрвених делова (подови, врата, ограде…), чиме је знатно решено питање техничких проблема излагања предмета, градска кућа је успешно стављена у функцију и користи се као изложбени простор сталне поставке музеја, која је у тренутку отварња сачињена од: археолошке збирке, историјске збирке и етнографске збирке подељене у две целине, на тзв. “градску собу” и “сеоску собу”.
Као први познати власник куће помиње се 1839. године Анастас Шпартаљ, трговац који до 1863. године постаје један од најбогатијих људи у Алексинцу. Породица Шпартаљ живела је у овој кући до 1934. године.

Top